Kamioni
Roger Henrikson jednostavno žudi za svetlom. Četiri meseca godišnje radi od sumraka do svitanja. Za vozača u Everkaliksu, na nekoliko kilometara južno od Severnog polarnog kruga, mrak, zavejani putevi i temperature do -40 stepeni po Celzijusu normalne su pojave. Nagrada za ovako tešku zimu stiže u junu.
„Skoro je nemoguće opisati kako je ovde leti jer je 24 časa svetlo i sija polarno sunce. Sve je mnogo lakše kada vam alarm zvoni ujutro u 1.50 u junu kada sija sunce nego kada je mrkli mrak i -35 stepeni po Celzijusu“, kaže Roger Henrikson.
Iako oštri klimatski uslovi i radna smena koja svake druge nedelje počinje u tri ujutro zaista uzimaju danak, ne bi se odrekao posla vozača na severu.
„Takav sam jer oduvek živim ovde. Imam skoro 50 godina, a samo sam jednom bio u inostranstvu. Sve je bilo u redu, ali sam dva dana pre povratka kući postao nostalgičan! Ne bih mogao da živim u velikom gradu.“
Svakog radnog dana Roger vozi dvaput od rodnog grada Everkaliksa do pilane u Munksundu i nazad, natovaren drvnom građom. Vozi vučni voz od 30 metara koji u natovarenom stanju ima masu od 90 tona.
„U početku sam se, naravno, pomalo plašio jer mi se u retrovizoru činilo da je kamion beskonačan! Međutim, brzo sam se na to navikao i moram da priznam da se osećam moćno“, kaže Roger uz osmeh.
Poslednjih godinu dana vozi ovaj vučni voz u okviru istraživačkog projekta ETT – En Trave Till (Jedna gomila više). Pri transportu tereta težeg za 50% povećava se efikasnost i smanjuje emisija ugljen-dioksida za 20% u poređenju sa standardnim vučnim vozom za transport drvne građe. Pošto je masa raspodeljena na više osovina, vučni voz takođe manje haba površinu puta.
U početku sam se pomalo plašio jer mi se u retrovizoru činilo da je kamion beskonačan.
Roger je dobio dozvolu da po javnim putevima vozi ovaj kamion koji ima za 30 tona veću masu od švedskih zakonski dozvoljenih vrednosti. Volvo Trucks je jedan od partnera u ovom istraživačkom projektu od koga se očekuje da olakša promenu zakonskih propisa kako bi se ukupna maksimalna dozvoljena masa pri transportu teškog tereta povećala od 60 do 74 tone. Osim toga, dugoročni cilj je da se odobri korišćenje kamiona od 90 tona.
Roger sedi u kabini i psuje. Temperatura ispod nule zbog koje je Everkaliks obično okovan ledom porasla je skoro do nule, što će prouzrokovati poledicu i bljuzgavicu.
„To se dešava samo kada led počne da se topi i kada se javlja bljuzgavica. Kada ne mogu odmah da krenem, to je...“, prestaje da priča i pravi grimasu. Kolega mu pomaže da pokrene kamion, pa Roger napušta parking sa malim zakašnjenjem.
Danas je poseban dan. Ovo je prvi put da Roger vozi novi Volvo FH16 firme Volvo Trucks koji je specijalno konstruisan za rad u teškim uslovima.
„Uvek je zabavno voziti novi kamion. Već osećam veliku razliku kada vozim novi FH. Snažniji je i mnogo čvršći i bolje održava brzinu na uzbrdicama i nizbrdicama. Ima drugačije oslanjanje od starog modela i mnogo je udobniji na putu. Imam ogromno samopouzdanje u ovom kamionu“, kaže Roger.
Put između Everkaliksa i Pitea je uglavnom prav, sa nešto dužim deonicama i povremenim krivinama. Zahvaljujući IFS-u, nezavisnom prednjem oslanjanju, Roger već oseća da se kamion lakše kreće putem.
„Ide kao po loju i radi kao sat. Mnogo je stabilniji od starog. Osim toga, izdržljiviji je i stabilniji u krivinama i kružnim tokovima, a ja samo moram da okrećem volan. Vozilo je stabilnije na putu što je, naravno, vrlo pozitivno za mene kao vozača.“
Pouzdanost i sposobnost kamiona da obavlja posao uprkos teškim uslovima neophodni su preduslovi u severnoj Švedskoj.
„Zimska vožnja ovde gore može da bude uzbudljiva jer u jednom trenutku nailazite na snežnu oluju, a u drugom na led. Neiskusnim vozačima sa lošim pneumaticima to uopšte nije zabavno. Često viđam strane kamione zaglavljene na uzbrdicama. Baš je prošle nedelje jedan strani vučni voz uleteo u jarak sa prikolicom“, kaže on.
I sâm se nekoliko puta našao u jarku tokom 24 godine koliko vozi kamione za transport drvne građe. To mu se poslednji put desilo pre više od deset godina. Roger pokazuje na rame koje je povredio u tom udesu i kaže da ga još uvek pomalo boli.
„Kada je poledica, morate da budete u stanju da procenite kada treba da se zaustavite, a kada da nastavite vožnju“, objašnjava Roger.
Zimska vožnja ovde gore može da bude uzbudljiva jer u jednom trenutku nailazite na snežnu oluju, a u drugom na led.
Kada je prvi put vozio ETT kamion, iznenadio se koliko se kamion glatko kreće i koliko je fleksibilan uprkos dužini. Pošto kamion vuče podupiruću šasiju, podupiruću poluprikolicu i poluprikolicu, teško se ide unazad, ali Roger ne smatra da se vožnja znatno razlikuje zbog dodatne mase.
„Kočioni sistem ovog kamiona je toliko dobar da on nema duži put kočenja od standardnog kamiona od 60 tona“, kaže on.
Spušta prozor i pljuje navlaženi duvan (švedski „snus“). Iznad borova brzo promiče martovsko sunce. Roger nosi naočare za sunce preko naočara za vid da bi zaštitio oči od svetla koje se pojačava nakon odbijanja od snega.
„Klimatski, putni i vremenski uslovi se znatno menjaju od Everkaliksa do Pitea. U Everkaliksu može da bude odlično, a od Lulea do Pitea klizavo“, kaže Roger.
Iako vožnja od Everkaliksa do Pitea traje samo dva časa, zimi temperatura može da se kreće od -30 stepeni po Celzijusu u unutrašnjosti Švedske do samo nekoliko stepeni ispod nule na obali. To su zahtevni uslovi ne samo za vozača, već i za kamion koji mora da se izbori sa tim velikim temperaturnim promenama.
U pilani u Munksundu istovarena debla putuju transportnim trakama između gomila drvne građe. Istovar uopšte ne traje dugo, pa je već nakon 30 minuta Roger ponovo na putu za Everkaliks.
Pre nego što završi radni dan, mora da obavi još jedan transportni zadatak. Tada može da se vrati kući i porodici. Roger ima četvoro dece i danas ide po najmlađeg sina u obdanište.
„Volim da prelazim istu rutu. Prijatelji misle da sam malo lud i pitaju se da li ću poludeti! Kažem im da ne možete nadugačko da razmišljate o vožnji istom rutom. Prednost je u tome što na vreme mogu da se vratim svojoj porodici i da svake noći spavam u svom krevetu.“
