Kamioni
Iako je podne, saobraćaj u Njujorku je dosta miran. Naselje u Harlemu deluje napušteno i tiho – kao grad duhova. Ana Vrige Berling, koordinatorka za bezbednost u timu firme Volvo za naprednu tehnologiju i istraživanje, gleda kroz prozor na raskrsnicu na kojoj Volvo FH mase 30 tona skreće nadesno. Iznenada na ulicu istrčava mali dečak.
Škripa pneumatika para vazduh, ali ne dolazi do sudara. Kamion se zaustavlja na par centimetara od skamenjenog dečaka.
„Ovo je vrlo verovatan scenario u gradskom saobraćaju“, tiho kaže Ana Vrige Berling dok izlazi na ulicu da proveri rastojanje od dečaka do kamiona.
Ovaj put nema potrebe da se uzbuđujemo. Dečak je samo penasta lutka, a od Harlema postoje samo fasade. Kamion se kontroliše pomoću robotizovanog sistema.
Nalazimo se u centru AstaZero, nadomak grada Borosa na jugu Švedske. To je prvi centar u svetu za kompletno testiranje sistema za aktivnu bezbednost. Firma Volvo Trucks se nada da će ovaj centar otvoren u avgustu 2014-te ojačati njen vodeći svetski položaj u oblasti tehnologije aktivne bezbednosti i inteligentnih vozila. Istraživanje je često od najvećeg značaja. Prema najnovijem globalnom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije o statusu bezbednosti na putevima, svake godine u saobraćajnim nesrećama širom sveta pogine oko 1,2 miliona ljudi.
U urbanom okruženju centra AstaZero postoje sve vrste saobraćajnica unutar moderne infrastrukture. Autoput dužine 5,7 km proteže se oko cele oblasti. U centru je staza za ubrzavanje dužine 700 metara sa četiri trake koje vode u oblast za brzu vožnju. Pravo more asfalta.
Udesi se često dešavaju jer vozač ne pazi. Danas ljudski faktor učestvuje u devet od deset udesa, pa otud i potreba za aktivnom bezbednošću.
Pristup ovom prirodnom saobraćajnom okruženju u cilju testiranja vrlo je bitan za razvoj budućih bezbednosnih sistema firme Volvo Trucks – sistemi aktivne bezbednosti su vrlo složeni i zahtevaju napredno testiranje pre nego što postanu potpuno bezbedni za korišćenje.
„Ovde možemo da proveravamo njihova ograničenja u potpuno bezbednim uslovima. Tokom razvojnog procesa neophodno je omogućiti sistemu da otkaže i da udari u balon u obliku automobila ili lutku za ispitivanje na sudar. Želimo da vozimo pomoću robota da bismo povećali preciznost i mogućnost ponavljanja testova. To u realnim saobraćajnim uslovima nije moguće“, kaže Ana Vrige Berling.
Za razliku od sistema pasivne bezbednosti, tj. tehnologija kao što su sigurnosni pojasevi i vazdušni jastuci koji nas štite kada do udesa dođe, sistemi aktivne bezbednosti treba da smanje rizik da do udesa uopšte dođe.
„Udesi se često dešavaju jer vozač ne pazi. Danas ljudski faktor učestvuje u devet od deset udesa, pa otud i potreba za aktivnom bezbednošću. Ne mislimo da vozači obično greše, već da saobraćajne situacije mogu da budu vrlo složene. Obično kažemo da je to sistem za pomoć vozaču koji kompenzuje ljudski faktor“, kaže Ana Vrige Berling, nekadašnji vođa Volvo tima za ispitivanje udesa.
U skorije vreme firma Volvo Trucks posvećuje dosta vremena istraživačkom projektu „Non-hit car and truck“ (Automobil i kamion koji izbegavaju sudar) u centru AstaZero. Reč je o zajedničkom projektu sa firmom Volvo Cars u kome se urbano okruženje skenira pomoću kamera i radarskih senzora da bi se izbegli sudari sa mekim predmetima koje vozači kamiona teško uočavaju – biciklistima i pešacima.
Uprkos tome što inovacije testirane u centru AstaZero zvuče kao naučna fantastika, ova tehnologija je vrlo realna. Do sada su testovi tokom projekta „Non-hit car and truck“ dali vrlo obećavajuće rezultate.
„Treba obaviti još mnogo testiranja da bi se obezbedili uslovi za plasman na tržište, ali su već sada u opticaju mnogi inteligentni bezbednosni sistemi. Počevši od novembra 2015, u mnogim državama će određene funkcije aktivne bezbednosti biti zakonska obaveza za nove kamione“, kaže Ana Vrige Berling.
Firma Volvo Trucks je već standardizovala sisteme aktivne bezbednosti koji već neko vreme zadovoljavaju zakonske propise.
Nijedan Volvo kamion ne treba da učestvuje u udesu. To je konačan cilj. Neko će se nasmejati i reći da je to nešto što se nikada neće dogoditi, ali je nula jedina prihvatljiva cifra i zato joj mi težimo.
Najnoviji i najpopularniji sistem – Volvo kočioni sistem za vanredne situacije – takođe je kombinacija radara i kamere. Kada sistem detektuje da vozila ispred njega miruju ili da se kreću sporo, vozač se upozorava zvučnim upozorenjem i svetlosnim signalom. Ako vozač ne reaguje, sistem sam koči – prvo blago, a zatim punom snagom sve dok se kamion potpuno ne zaustavi i ne izbegne sudar.
Takozvana podrška za kretanje u traci, koja zvučno upozorava vozača ako slučajno pređe preko oznake na putu, predstavlja Volvo sistem koji već zadovoljava zakonske zahteve.
Uprkos napretku u tehnološkom razvoju, nemamo potpun odgovor na pitanje bezbednosti na putevima. „Moramo skromno da priznamo da suština bezbednosti u saobraćaju nije samo u tehnologiji, nego i u društvu“, kaže Karl-Juhan Almkvist, direktor za bezbednost saobraćaja i proizvoda u firmi Volvo Trucks.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, nekoliko država je tokom proteklih godina smanjilo broj saobraćajnih udesa. Jedan bitan faktor je taj što je tehnologija povećala bezbednost vozila, dok je drugi taj što su one promovisale viziju nulte stope udesa na nacionalnom nivou. Volvo Trucks ima sopstvenu viziju nulte stope udesa.
„Kamionska kabina je vrlo bezbedno radno okruženje ako vežete sigurnosni pojas, ali mi ne želimo da se ograničimo na kabinu, već da svojom vizijom bezbednosti obuhvatimo i druge učesnike u saobraćaju. Nijedan Volvo kamion ne treba da učestvuje u udesu. To je konačan cilj. Neko će se nasmejati i reći da je to nešto što se nikada neće dogoditi, ali je nula jedina prihvatljiva cifra i zato joj mi težimo“, kaže Karl-Juhan Almkvist.