Kamioni
Crvena prašina leti naokolo praveći oblak iza kamiona koji vozi Maksin Tejlor. Krećući se brzinom od oko 90 kilometara na sat, horizont se pruža pred njom, trepereći pod visokim australijskim temperaturama. Ovo su pustinjski predeli.
Napolju je 48 stepeni Celzijusa, a može da bude i gore. Temperature u pustinji najčešće premašuju i pedeset stepeni.
„Morate da pijete puno vode ili ćete ovde veoma brzo dehidrirati“, objašnjava nam činjenice. „Vrućina vas brzo savlada. Ne bismo mogli da preživimo bez klima uređaja“.
Ova baka od 52 godine je stotinama milja daleko od civilizacije. Ovde je pusto. Nema znakova života, osim u slučajevima kada poneka krava, kamila ili dingo pređu put ili kada kamion druge kompanije dolazi iz suprotnog smera.
Morate da pijete puno vode ili ćete ovde veoma brzo dehidrirati.
Ona samo pojača zvuk na zvučnicima i peva zajedno sa australijskom rok legendom, Džimijem Barnsom. Kaže da joj tako proradi adrenalin. Možda tako i ne razmišlja o muškarcu koji bi trebalo da je ovde pored nje i da vozi kamion prašnjavim pustinjskim putevima.
„U stvari, muž mi je predložio da vozim vučne vozove nakon što se on razboleo“, kaže Maksin. „Želeo je da radimo zajedno tokom poslednjih godina njegovog života, kao i da bih mogla da se samostalno izdržavam“.
Tri godine je ovaj par radio za istu kompaniju, u istom timu, živeli su zajedno u kampu, provodeći svaku noć zajedno, pre nego što je Maksinin suprug preminuo pre dve godine.
„To je nešto što vam je uvek na umu. Na njega mislim svakoga dana i mislim da i dalje vozim zbog njega, čak i kada nije više sa nama.“
Maksin vozi između Vudi Vudi, mesta u zapadnoj Australiji, u udaljenoj oblasti Pilbara, i priobalnog grada Port Hedlend. To je kružno putovanje od 800 kilometara – a napravi takav krug svakoga dana (dobija jedan dan slobodno za odmor nakon šest krugova), i tako će raditi još osam nedelja pre nego što dobije dve nedelje slobodno i ode kući u Brizbejn, udaljen oko 5000 km, na istočnoj obali Australije. Tokom povratnog putovanja, njene četiri velike prikolice su prazne. Na putu do luke, natovarene su manganom, crnim metalnim kamenom koji izgleda kao ugalj i koji se koristi kao legura za pravljenje nerđajućeg čelika.
Dani su dugi. Najčešće, kružno putovanje traje oko 12 do 13 sati, ali može da potraje i 17 ako se pneumatici isprazne, ako dođe do kvara ili su uslovi na putu ispod optimalnih. Kada dođe kišna sezona, ovde možete da se zaglavite danima čekajući da opadne nivo vode na putevima.
Rudnik radi po principu rotirajućih smena, tako da čim Maksin stigne u centralu i istovari sav teret, drugi vozač uskače na njeno mesto i ponavlja celo putovanje. Kada se vrati za 12 ili 13 sati, onda će ona uskočiti na mesto vozača, pustiti da se reprodukuje omiljeni album Džimija Barnsa i krenuće u novi krug.
Nema mnogo žena koje ovde rade, a Maksin priznaje da je videla samo jednu ženu kako vozi vučne vozove. Kada je pitaju čime se bavi, većina ljudi ne veruje da ona u stvari vozi vučne vozove, posebno kada je ljudi vide prvi put. „Samo kažu: vau, ne izgledaš tako“, dodaje ona.
Uprkos tome, Maksin je oduvek želela da bude vozač kamiona. Njen otac je bio vozač kamiona, kao i njen pokojni suprug, a i ona voli vožnju jer je smatra veoma prirodnom. Iako je žena u pretežno muškom okruženju, zna da je muškarci poštuju jer i ona njih poštuje.
Momci su fantastični. Uvek me zovu preko radija i pitaju da li sam dobro. Svi to radimo. To ne rade samo zato što sam žensko. Jednostavno pazimo jedni na druge. Već dugo smo ovde, tako da smo porodica.
„Momci su fantastični“, kaže ona. „Ako se zaustavim na putu ili dođe do kvara, zaustave se i pitaju me da li imam dovoljno vode i hrane. Ili stanu i pokušaju da pomognu. Odlično se slažemo i uvek me zovu preko radija i pitaju da li sam dobro. Svi to radimo. To ne rade samo zato što sam žensko. Jednostavno pazimo jedni na druge. Već dugo smo ovde, tako da smo porodica“.
Maksin i njene kolege redovno se okupljaju na roštilju uz piće, kako bi uz razgovor, smeh i šale održali visok radni elan.
„Svi se međusobno razumemo, svi su veoma prijatni i dobro se slažemo. U ovakvom okruženju je to neophodno, jer provodimo više vremena jedni sa drugima nego sa svojim porodicama“.
Njena porodica živi širom Australije. Ona živi u porodičnoj kući u Brizbejnu, a u tu živi i jedno od troje odrasle dece. Drugo dvoje dece živi južnije u Novom Južnom Velsu. Ima dve unuke i, sa oduševljenjem, kaže da je unuk „na putu“.
„Ponekad se izgubim u mislima“, kaže. „Misli mi lutaju“. Ne viđam porodicu često. To me ne uznemirava previše. Uvek je lepo kada se okupimo i ispričamo. Izgleda da sam se na to navikla“.
Odluka da zadrži kuću u Brizbejnu, a zajedno sa njom i hipoteku, jedan je od ključnih razloga zbog kojih i dalje vozi kamion. Iako je živela tamo 25 godina, ovih dana kućom naziva rudnik u Port Hedlendu.
„Nakon osam nedelja, radujem se povratku u Brizbejn, ali kada sam kod kuće, radujem se povratku na posao zato što nikoga nemam kod kuće. Okruženje u kom živim, taj kamp – odličan je“.
Tamo, vozači ne postaju samo vezani jedni za druge. Već, takođe, postaju vezani za svoje velike Volvo volane. Da bi mogao da se preveze sav neophodan teret, kamioni moraju da se servisiraju najmanje jednom nedeljno, a vozači moraju da sipaju gorivo i da redovno obavljaju provere pre polaska svakoga dana, da bi kamioni mogli neprekidno da rade.
„Veoma su udobni za vožnju, sve ide glatko i pazimo na njih kao da su naši. U istom smo kamionu sve vreme, tako da svako održava svoj kamion i pazi na njega. Kada neko (iz kompanije) ubaci drugog vozača koji ne pazi na kamion, veoma se uznemirim, kaže Maksin i dodaje: „Moj otac je u stvari imao Volvo. I evo i ja vozim Volvo koji mi je veoma drag.“
Bez obzira na to koliko voli svoj kamion i životni stil koji ga prati, Maksin takođe razmišlja o životu nakon transporta mangana kroz pustinju.
„Mislim da bih ovo mogla da radim još oko pet godina i onda bih možda mogla da se penzionišem“, kaže. „Ne znam šta ću dalje raditi. Verovatno ću više vremena provoditi sa porodicom u Novom Južnom Velsu.“
U ovom trenutku, kaže da planira da uživa u svakom minutu dok je na drumu – kada pojača muziku i kada se smeje sa kolegama preko radio stanice.
„Jednostavno, uživam u tome“, kaže. „Nadam se da bi moj suprug bio veoma ponosan na ovo što radim. Mislim da bi.“
Kamion: „Quad“ vučni voz.
Model: Volvo FH16.
Motor: 700 KS, obrtni moment 3.150 Nm, I-Shift.
Tegljač: 10×6 (dvostruka upravljačka osovina, trostruka pogonska osovina).
Poluprikolice: 4 poluprikolice – dve „A“ poluprikolice, dve podupiruće šasije i dve poluprikolice spojene dodatnim vučnim sedlom (ukupno 7 komada).
Masa: 175 tona (ukupna masa vučnog voza).
Korisna nosivost: Premašuje 113 tona.
Dužina: 53,5 metara.
Točkovi: 84.
Gorivo: Kapacitet do 1.840 litara. (Ne postoji mesto gde se može sipati gorivo između različitih rudnika i Porta Hedlenda, a vožnje preko 800 km su veoma česte).
Karakteristike: Napravljen za vrele i ekstremne uslove.