Kamioni
Tmurno je jutro u Stjuartu, u Britanskoj Kolumbiji. Oblaci pritiskaju planinske vrhove koji okružuju novoizgrađenu luku na samom kraju dubokog rukavca pored granice sa Aljaskom. Veliki transporteri rasutog tereta dolaze ovde iz celog sveta sa teškim teretima koje treba transportovati više stotina kilometara unutar kontinenta.
Na utovarnom doku blatnjavom od kiše vozač kamiona Rod Stenli i njegove kolege pokušavaju da utovare procesnu jedinicu od 66 tona na poluprikolicu. Nakon prvog pokušaja, koji je bio neuspešan zato što su zadnje osovine bile preopterećene, i nakon kraćeg razmišljanja, odlučuju da okrene procesnu jedinicu u suprotnom smeru kako bi kamion Volvo VNX sa motorom od 600 KS i I-Shift menjačem preuzeo veći deo tereta. Sada je situacija bolja. „Sada samo moramo da pregledamo kako je masa tereta raspodeljena na sve osovine – ako je sve u redu, možemo da krenemo“, kaže Rod.
Međutim, on i njegove kolege moraju prvo da sačekaju da padne mrak. Putevi između Stjuarta, u Britanskoj Kolumbiji, i granice sa susednom pokrajinom Albertom uski su i krivudavi. Ovaj prvi deo puta od 1.500 km koji treba da pređe Rodov teret takođe podrazumeva prelazak preko nekoliko mostova koji nisu napravljeni za transport teškog tereta.
Ne želim ni da pomislim šta bi se dogodilo kada bi mi se ovde u mraku probušila guma.
Vožnja ovim putem je zahtevala istraživačke inženjerske radove i specijalnu dozvolu pokrajinskih vlasti. Da bezbednost drugih vozača ne bi bila ugrožena, dozvola za vožnju kroz Britansku Kolumbiju važi samo noću i to za puteve na kojima je zabranjena druga vrsta saobraćaja. Zato je napolju već potpuno mračno i pusto kada Rod sa kolegama polazi iz Stjuarta.
„Noćna vožnja ima neke nedostatke. Sve što radite danju mnogo je lakše jer vidite šta radite, dok noću vršite popravke pomoću baterijske lampe. Ne želim ni da pomislim šta bi se dogodilo kada bi mi se ovde u mraku probušila guma“, kaže on.
Još jedan izazov noćne vožnje u ovom delu Kanade jeste i to što su šume sa obe strane puta pune medveda i drugih divljih životinja. Iako se ispred i iza Roda nalaze vozila u pratnji, on mora da bude krajnje pažljiv i uvek spreman da naglo uspori ili zaobiđe prepreku.
„Vozim se po severnoj oblasti veći deo života i stvarno mi se dopada. Međutim, uvek me je brinula divljač jer je dovoljan samo trenutak da nešto istrči ispred vas. Zimus je jedna životinja istrčala ispred mene kada sam sâm išao po teret. Pregazio sam je i to je ono što me uvek brine. Ipak, do sada sam imao sreće ovde u Stjuartu.“
Rod vozi kamione četrdeset godina, od čega poslednjih osamnaest radi za Mammoet, globalnu firmu specijalizovanu za podizanje i transport teških tereta. Tokom godina vozio je mnoge terete teže od 500 tona, pa mu se masa procesne jedinice koju transportuje ne čini kao neki veliki problem. Međutim, Rod smatra da su putni uslovi u Britanskoj Kolumbiji takvi da veličina, masa i širina tereta predstavljaju izazov za sve učesnike.
„Ne postoje dva ista posla. To sam naučio i to me još uvek privlači nakon svih ovih godina. Dopada mi se i timski rad, kao i sva logistika i planiranje koji ga prate“, kaže on i dodaje:
„Kao vozač kamiona proveo sam prvih nekoliko godina sâm – dešavalo se da danima ne vidim nijedno poznato lice. Više mi se sviđa ovakav način rada zato što je mnogo ljudi u timu i zato što se mnogo lepo družimo. Navikao sam se na to i bilo bi mi teško da ponovo budem sâm.“
Kao vozač kamiona proveo sam prvih nekoliko godina sâm – dešavalo se da danima ne vidim nijedno poznato lice.
Ovo putovanje je posebno za Roda i njegove kolege jer prvi put testira Volvo kamion u vožnji. Mammoet, firma za koju on i njegove kolege rade, smatra bezbednost jednom od svojih osnovnih vrednosti – baš kao i Volvo Trucks; nakon privikavanja na novi kamion, Rod je prijatno iznenađen.
„Ovo je zaista vrlo lep kamion. Osim što ima dovoljan obrtni moment i snagu i što se lako koristi, ima udobnu i prostranu kabinu – sve ono što vozač želi. Posebno je udobniji od kamiona koje obično vozim. Takođe primećujem da su mi svi prekidači nadohvat ruke i da ne moram da skrećem pogled sa puta. Kada se naviknete na ovaj kamion, vrlo je bezbedan za vožnju, što je ovde naš prioritet“, kaže on.
Tokom prve dve noći Rod i njegove kolege vozili su se od 22.00 do 6.00 sledećeg jutra. Treću smenu su počeli kasnije, u ponoć, zato što im je, nakon prelaska granice sa Albertom, dozvola važila samo za dnevnu vožnju. Rod objašnjava da je jedan od najvećih izazova ove misije prelazak sa noćne na dnevnu vožnju. Telo vozača je zbunjeno i on teško može da se naspava između dve smene iako ima puno vremena za odmor.
Da bi ostao budan tokom noćnih smena, često uživa u svežem vazduhu, bezalkoholnim pićima i vodi, kao i u klasičnoj rok muzici na radiju kao što je muzika grupe Led Zepelin. Takođe misli na svoje dvoje dece i unuke, kao i na ono što će zajedno raditi kada se vrati kući. Nakon što ostavi teret u Redvoteru, imaće jednonedeljni odmor, pa će poći pravo kući u Edmonton kako bi odveo porodicu na jednonedeljno kampovanje.
„Vreme koje provodim sa porodicom kada ne radim je nešto najvažnije u mom životu. Beskrajno volim svoju decu, kao i unuke koje su mi prirasle srcu. Radujem se što ću gledati kako odrastaju kada se za nekoliko godina penzionišem jer sam mnogo toga propustio kada su moja deca odrastala zato što sam dosta vremena bio na putu. Tada ovde nismo imali ni mobilne telefone ni telefonsku vezu, pa sa porodicama nismo mogli da se čujemo po nedelju dana dok smo bili na poslu. Uz pomoć današnje tehnologije mnogo je lakše raditi kao vozač kamiona.“
Kada se ovuda vozim, razmišljam o tome koliko sam srećan što me plaćaju da se vozim tim putevima, dok drugi moraju da odu na odmor da bi ovde došli i to videli. To je definitivno jedna od najvećih privilegija vozača kamiona.
U blizini granice sa Britanskom Kolumbijom i Albertom, Rod i njegov kamion se probijaju kroz kanadski deo Stenovitih planina. Svetlost praskozorja osvežava ga iako je umoran od noćne vožnje, a, kao i uvek, uzbuđuje ga vožnja kroz nacionalni park Džasper. To je jedno od najlepših mesta u celoj Kanadi.
„Divno je posmatrati drveće dok menja boje, svu tu kristalno zelenu vodu i odraze u njoj dok se sunce probija kroz oblake. Uvek veličanstven prizor dopunjuju razne vrste divljači – losovi, medvedi, koze i ovce. Kada se ovuda vozim, razmišljam o tome koliko sam srećan što me plaćaju da se vozim tim putevima, dok drugi moraju da odu na odmor da bi ovde došli i to videli. To je definitivno jedna od najvećih privilegija vozača kamiona.“
Mammoet je globalna firma specijalizovana za podizanje i transport teških tereta koja ima 5.000 zaposlenih. Firma je fokusirana na pružanje usluga za potrebe petrohemijske i rudarske industrije, građevinarstva, energetike i projekata na moru.
Tokom sedmomesečnog projekta Mammoet koristi četiri transportne jedinice koje se brzo smenjuju između Stjuarta i njenog kupca u Redvoteru. Dodatni kamioni se dovoze po potrebi da bi se olakšao rad i ostvario plan rada u luci.
Kamion: Transport teškog tereta.
Model: Volvo VNX 630.
Motor: Volvo D16 600 KS, obrtni moment 2.800 Nm.
Menjač: Volvo I-Shift.
Tegljač: 8×6 (trostruki pogon).
Masa: 119.300 kg (ukupna masa vučnog voza).
Korisna nosivost: 66.000 kg.
Dužina: 41,7 m (ceo vučni voz).
Točkovi: 50.
Gorivo: Kapacitet do 1.135 litara.
Karakteristike: Diferencijali kapaciteta 35.000 kg. Niskopodne rampe i komplet hidraulike za vučne vozove sa više prikolica. Zadnja rešetka za zaštitu zadnjeg dela kabine za spavanje i lanci i pričvršćivači. Vodeći kamioni za vangabaritni teret.
Poluprikolica: 9-osovinski Scheuerle model „Canadian Highway“.
Specijalne karakteristike poluprikolice: Proširiva platforma (18,55–30,55 m); hidraulično vešanje; osovine sa osovinicom rukavca točka ili daljinski upravljane osovine.
Vodeći kamioni: Sedam vozila u pratnji za noćnu vožnju.
Transportna ruta od Stjuarta do Redvotera iznosi oko 1.500 km u jednom smeru i ide kroz dve najzapadnije kanadske pokrajine – Britansku Kolumbiju i Albertu. Do prerije u Alberti ruta prolazi kroz guste šume, vodopade, snežne planine i lednička jezera.