Na „putu“ kroz Sibir

U srcu Sibira, gde divljači ima u izobilju, putevi su loši, a ponegde ih i nema. Ovde terenski Volvo kamion pomaže Nikolaju Gončarovu da bezbedno radi i zarađuje za život.

Odredište je samo 120 km udaljeno od Nikolaja Gončarova, ali veliki deo rute ide preko zemljanog puta sa ogromnim lokvama i rupama.

Već skoro 20 godina Nikolaj Gončarov živi u najvećem ruskom regionu Jakutiji. Od toga deset godina vozi kamione za transportnu firmu Transotdelstroy (TOS) iz Lenska.

„Naš problem su blato i loši putevi“, kaže Nikolaj i šaljivo dodaje: „Ovde nemamo puteve, već samo pravce.“

Danas Nikolaj prevozi betonske ploče iz luke u Peleduju do gradilišta u Čajandi. Tamo Gazprom, ruski gigant u oblasti prirodnog gasa, razvija gasno polje. Odredište nije mnogo udaljeno, nekih 120 km, ali se do njega teško stiže jer veliki deo rute ide preko zemljanog puta sa ogromnim lokvama i rupama.

„Ovde mogu da rade samo ovakvi kamioni: terenski kamioni za teške radne uslove“, kaže Nikolaj dok sedi u kabini svog tegljača Volvo FMX 460 osovinske konfiguracije 6×6. Vozi ga tek nekoliko meseci, nakon što je gotovo deset godina sedeo za volanom drugih modela kamiona Volvo. „Ovo je dobar, robustan kamion.“

Dok se kamion utovaruje u luci, Nikolaj pokazuje na reku Lenu iza sebe.
„Lena je žila kucavica Jakutije. Sav teret se uglavnom transportuje rekom – i uzvodno i nizvodno.“

 

Gusto blato

U ovim uslovima može da opstane samo terenski kamion za teške radne uslove kakav je Volvo FMX.

Nikolaj Gončarov

Nikolaj Gončarov pokazuje na reku Lenu i objašnjava da ne postoji drugi način za dopremanje tereta do većine krajeva u Jakutiji.

Kada se na leto otvori sezona plovidbe, ovde postaje kao u košnici jer ne postoji drugi način za dopremanje robe do većine krajeva u Jakutiji. Kamioni transportuju dopremljeni teret od luka na Leni do odredišta širom regiona, pri čemu se često kreću po zemljanim terenima koji postaju blatnjavi svaki put kada padne kiša.

Nikolaj pamti vožnju po zemljanom putu blatnjavom od kiše od pre nekoliko godina.
„Nakon kiše, morali smo da se popnemo uz strmo, glineno brdo, ali kamioni to nisu mogli. Upinjali smo se neko vreme, ali je bilo uzalud. Proveli smo dva dana u kamionima čekajući da postane suvlje. Kiša je prestala, a vetar je počeo da duva, pa se put osušio. Tek tada smo mogli da vozimo.“

Ovakve situacije su, prema njegovom mišljenju, retke kada vozite terenske kamione Volvo koji su prilagođeni za najteže uslove. Zimi, kada se Lena zaledi, putari prave „snežni put“ kroz šumu sve do Ust Kuta.

„Mi se stvarno smrzavamo“, kaže Nikolaj. „Temperatura pada do -40 ili -45 stepeni. Ponekad padne i do -50 stepeni. Pa šta? Volvo to dobro podnosi.“

Nikolaj je iskusan i oprezan, što mu pomaže da bezbedno vozi po teškim jakutskim putevima. Poznaje lokve skoro kao svoj džep i zna koja je strana dublja. Nikolaj nam daje savete o tome šta treba da radimo kada se kamion približi nekoj lokvi na putu iz luke.

„Nije prevelika, ali, ipak, ne možete da pređete preko nje velikom brzinom. Morate da usporite i da izaberete niži stepen prenosa da biste je pažljivo prošli.“

Ovde nemamo puteve, već samo pravce.

NIKOLAJ GONČAROV,

vozač kamiona firme TOS

Ipak, kada su putevi blatnjavi, čak ni najpažljiviji i najiskusniji vozači ne mogu uvek da izbegnu nevolje. Na zemljanom putu Nikolaj ima malu nezgodu jer je kamen zaglavljen između točkova. Izlazi iz kabine, pregleda kamen, uzima malj i lomi ga na komadiće koji otpadaju.

„Kamen može da ošteti i iseče pneumatik, koji zatim može da se izduva“, objašnjava Nikolaj po povratku u kabinu. „Imao sam sreće jer sam uspeo da ga polomim maljem i da ga izvadim. Ponekad morate da skinete točak i da ispumpate pneumatik da biste mogli da izvadite kamen.“

 

Vožnja kroz lokve

Nikolaj je iskusan i oprezan, što mu pomaže da bezbedno vozi po teškim jakutskim putevima. Poznaje lokve skoro kao svoj džep i zna koja je strana dublja.

Pneumatici u gustom blatu

Pošto je blato na zemljanom putu duboko, morate tačno da znate kuda da vozite da se ne biste zaglavili.

Malo dalje, na zemljanom putu, parkiran je još jedan kamion oko koga zabrinuto hoda vozač. Nikolaj zaustavlja kamion, izlazi iz kabine, odlazi do njega i neko vreme razgovara sa njim. Po povratku nam kaže da vozaču treba vuča, ali da ne može da mu pomogne zato što je njegov Volvo natovaren. Sve u svemu, u ovakvim putnim uslovima je, prema Nikolajevom mišljenju, solidarnost među vozačima najvažnija.

„Po potrebi pomažemo jedni drugima. Tako je to na putu.“

Nakon nekoliko kilometara, Nikolaj zaustavlja kamion da bi predahnuo i napravio čaj.

„Lepota, očuvana priroda i čiste reke najviše me privlače u Jakutiji“, kaže on dok posmatra okolinu.

Nikolaj, koji se rodio u regionu Kemerovo u jugozapadnom Sibiru, došao je u Jakutiju da poseti sestru i zauvek tu ostao, očaran njenom prirodom i suvljom klimom, zbog koje su čak i najniže zimske temperature podnošljivije.

Vađenje kamena

Veliko kamenje pravi probleme na zemljanom putu jer ponekad buši pneumatike. Ovaj put je Nikolaj mogao da polomi kamen maljem.

Raznolika divljač u Jakutiji takođe fascinira Nikolaja.

„Ovde možete da lovite razne vrste riba, kao što su štuka, grgeč i sibirski losos. Jednom sam video i medvedicu sa medvedićima. Viđam i zečeve, lisice i losove. Ovo je divljina – životinje jure okolo, a ljudi rade pored njih. Živimo jedni pored drugih.“

Kamion uskoro prelazi sa zemljanog puta na asfaltni. Nakon nekoliko kilometara nailazi na tegljač u jarku kraj puta.

„Mora da je vozač zaspao za volanom“, kaže Nikolaj. „Na asfaltnom putu se vozači malo opuste i izgube koncentraciju“, dodaje on.

Nikolaj maše vozaču drugog kamiona Volvo iz firme TOS koji se vraća sa zadatka. Kaže da voli da radi za ovu firmu i za šefa Stanislava Kamaganova, koji svojim vozačima stalno obezbeđuje posao kako kamioni ne bi bili besposleni.

Vožnja kroz Jakutiju

Nikolaj Gončarov je očaran prirodnom lepotom, suvljom klimom i raznolikom divljači Jakutije. „Lepota, očuvana priroda i čiste reke me najviše privlače“, kaže on.

Reka Lena

Kada mu se ukaže prilika, Nikolaj sa uživanjem peca na pritokama reke Lene pored kojih prolazi dok obavlja zadatke.

Po obavljenom zadatku, Nikolaj se vraća u Peleduj, selo u kojem je većina kamiona i vozača firme TOS stacionirana tokom leta.

Kaže da mu nedostaju žena, dve ćerke i tri unuke koje žive u Lensku zato što samo povremeno ima priliku da ode kući dok je stacioniran ovde. Odvajanje od porodice je neizbežan deo njegovog posla.

„Svaki put kada dođem kući, vidim da su moje unuke malo porasle i da su naučile nešto novo. Međutim, ja se ovim poslom i bavim zbog svoje porodice i njene dobrobiti“, napominje on.

Transotdelstroy (TOS)

Vlasnik: Stanislav Kamaganov
Broj zaposlenih: 90
Istorija: Firma je osnovana pre 14 godina
Glavni kupci: Gazprom, Rosneft i Schlumberger
Ukupan broj vozila: 283
Ukupan broj vozila u voznom parku: 60 (broj kamiona Volvo: 30)
Glavni tovar: Građevinski materijali i komponente za vađenje gasa i nafte
Kamion: Tegljač Volvo FMX 460 osovinske konfiguracije 6×6 Poluprikolica: Ruska poluprikolica iz firme NARZ, kapaciteta 55 t Zadaci: Prevoz betonskih ploča od luke u Peleduju do gradilišta u oblasti Čajanda

Srodni sadržaj

Preživljavanje na jednom od najopasnijih puteva na svetu

Huan Manuel Manrike opstaje 45 godina na jednom od najopasnijih puteva na svetu zahvaljujući mudroj, veštoj i iskusnoj vožnji. To je put „Paso de los Karakoles“ u Čileu....

Oteto od mora

Najveći nigerijski grad postepeno menja oblik. Ono što je počelo kao plan za zaštitu obale Lagosa od erozije preraslo je u najveći građevinski projekat u Africi – novu oblast Eko Atlantic, koja se gradi na kopnu otetom od mora....

Vađenje soli na velikom belom prostranstvu u Boliviji

Svetlost je nemilosrdna, a vazduh razređen. Najveća slana ravnica na svetu iskušava i ljude i mašine. Ovde vozač kamiona Dario Mačaka Kolke radi više od 30 godina....

Filtrirajte članke

5 true 5