Kamioni
Da biste sasvim bili svesni značaja modela kao što je Volvo FE Hybrid, morate da razumete nivo istraživanja i razvoja u okviru ovog projekta. Nasuprot raširenom shvatanju, korišćenje električnih mašina nije nova koncepcija – grupacija Volvo je počela da istražuje hibridne pogonske grupe još 1985. Ipak, ti projekti nikada nisu otišli dalje od izrade prototipskih i demonstracionih modela.
„Tada smo te projekte vodili više kao obezbeđenje za slučaj da ne možemo da zadovoljimo sve propise o emisiji“, kaže Anders Krun, zamenik direktora odeljenja za energetsku efikasnost i životnu sredinu u firmi Volvo Trucks, koji je značajno uključen u projekat hibridnog pogona preko deset godina. „Uopšte nismo bili fokusirani na tržišno-finansijski aspekt i pravljenje komercijalno održivog proizvoda.“
Sve se to promenilo 2001, kada je od Kruna zatraženo da inicira studiju o budućim gorivima tokom koje se došlo do iznenađujućih otkrića.
„Bilo je jasno ne samo da će eri lakog korišćenja nafte doći kraj, nego da će taj kraj doći uskoro“, seća se on. „Vrlo brzo smo shvatili da će nam trebati alternativa za fosilna goriva, pa smo morali da uradimo nešto novo da bismo za to bili spremni.“
Od 2002, nakon što je shvatio da je električna energija najodrživiji alternativni izvor energije zbog vrlo efikasne konverzije u mehaničku energiju, Anders Krun je sa svojim timom počeo da istražuje različite kombinacije električnih mašina i motora, što ga je dovelo do razvoja paralelnog hibridnog pogona. Švedska vlada i Ministarstvo odbrane SAD, kao i grupacija Volvo, finansirali su ovaj projekat pa je razvojni tim uspeo da napravi demonstracioni paralelni hibridni pogon do kraja 2005.
U suštini, već imamo spremnu tehnologiju – samo je usavršavamo.
Tada je došlo do velike prekretnice: videvši hibridni pogon izložen u internoj prostoriji, Leif Juhanson, tadašnji generalni direktor grupacije Volvo, javno je izjavio da će grupacija Volvo početi da proizvodi hibridnu pogonsku grupu u roku od tri godine.
„Radili smo samo na tome tri godine, bez ikakve zvanične organizacije“, kaže Krun. „Žurili smo da bismo postali stručni. Nakon dve i po godine, shvatili smo da je pogonska grupa spremna za proizvodnju.“
Nagrada firmi Volvo Trucks za njen trud bio je Volvo FE Hybrid, zvanično predstavljen 2009. Do juna 2011. isporučili smo vozilo prvom kupcu i sada je u funkciji više od 50 vozila sa hibridnim pogonom.
„Ovo je najveći komercijalni kamion sa hibridnim pogonom koji se serijski proizvodi“, kaže Miguel Halgren, menadžer odeljenja za proizvodne zahteve u firmi Volvo Trucks. „Pre kompanije Volvo Trucks nijedan proizvođač u svetu nije proizveo 26-tonski kamion sa hibridnom pogonskom grupom.“
Volvo FE Hybrid se tiho kreće koristeći samo elektromotor. Dizel motor se aktivira kada vozilo prekorači brzinu od 20 km/h, pri čemu automatski menjač obezbeđuje optimalnu ravnotežu između ova dva agregata, što sprečava rad sa malom efikasnošću. Akumulator se puni korišćenjem energije rekuperisane kočenjem, pa je energetski gubitak minimalan.
Pošto ne troši gorivo pri malim brzinama i koristi rekuperisanu kočionu energiju, Volvo FE Hybrid je najpogodniji za vožnju sa čestim zaustavljanjima i polascima. Zato se najveća ušteda postiže kod kamiona za otpad koji troše do 20% manje goriva. U kombinaciji sa električnom presom, kompletno vozilo može da uštedi do 30%. Gradski distrubutivni kamioni takođe mogu da uštede do 15%.
Pre firme Volvo Trucks nijedan proizvođač u svetu nije proizveo 26-tonski kamion sa hibridnom pogonskom grupom.
Svi dosadašnji komentari kupaca o vozilu Volvo FE Hybrid bili su izuzetno pozitivni. Ne samo da postiže obećanu uštedu goriva i nivo buke, nego i veliku radnu efikasnost i produktivnost.
„Volvo FE Hybrid se mnogo razlikuje od drugih kamiona na hibridni pogon jer ima Volvo optimizovan sistem“, dodaje Halgren. „Integrisali smo ceo sistem od početka i optimizovali sve komponente za zajednički rad, što obezbeđuje visok kvalitet i dodatne performanse.“
Čak je i razvojni tim iznenađen dobrim performansama koje Volvo FE Hybrid ima.
„Rezultat je vrlo pouzdano vozilo“ kaže Mats Alakila, iz odeljenja za globalni napredni inženjering u firmi Volvo Trucks. „Kada smo ugradili hibridni pogon u londonski gradski autobus, videli smo da ima veću radnu efikasnost od istog tipa vozila bez hibridnog pogona, što je po mom mišljenju izuzetno. To je vrlo dobar dokaz kvaliteta obavljenog posla.“
„Inženjering je kao atletika – ako ste prvi, čuju vas i vide“, dodaje Anders Krun. „Kada za dve-tri godine budete istraživali tržište, videćete manje-više kopije onoga što mi već imamo.“
Koji je sledeći korak? Da li je Volvo FE Hybrid krajnja ili samo početna tačka? „Hibridizacija je dobar prvi korak jer smanjuje potrošnju goriva, ali ga i dalje koristimo pa to ne rešava problem“, kaže Alakila. „Sledeći korak je prelazak sa dizel goriva na alternativni glavni energetski izvor, u ovom slučaju električnu energiju.“
Ukratko, glavni cilj je poboljšanje hibridnog pogona povećanjem kapaciteta akumulatora da bi hibridna pogonska grupa mogla da se koristi za druge namene i kamionske modele. Međutim, rekuperacijom energije kočenjem može se postići samo ovoliko. Da bismo prešli na potpuni električni režim, moraćemo da primenimo priključna rešenja. Zato će budući prioritet biti pronalaženje načina za priključivanje na električnu mrežu bez menjanja pogonskog ciklusa vozila, na primer punjenje dok vozilo ionako miruje. Ako pronađemo brze, praktične načine za priključivanje, najveći će potencijal imati autobusi zato što imaju redovne, predvidljive stanice na definisanim lokacijama, mada će koristi imati i gradski distributivni kamioni.
U suštini, već imamo spremnu tehnologiju – samo je usavršavamo.
„U većini slučajeva biće dovoljno da vozač distributivnog kamiona stane deset puta dnevno na po 5 do 10 minuta i da priključi kamion na električnu utičnicu odgovarajuće snage“, objašnjava Alakila. „Ti kamioni će veći deo dana raditi u električnom režimu, što je dobro za životnu sredinu i ekonomičnost. U suštini, već imamo spremnu tehnologiju – samo je usavršavamo.“
Zvuči vrlo uzbudljivo, mada je rešenje i dalje ograničeno jer se zasniva na čestom zaustavljanju vozila, što je sasvim nepraktično za dugolinijski transport. Ali, šta bi bilo kada bi akumulator mogao da se puni u vožnji? Koncepcija električnih puteva, na kojima su vozila stalno priključena na električnu mrežu, zvuči kao bajka, ali se o toj ideji ozbiljno razmišlja. „Trenutno se test staze prave u SAD, Aziji i Evropi“, kaže Anders Krun.
„Rešenje je u punjenju“, zaključuje Mats Alakila. „Kada bismo mogli da obezbedimo jeftinu električnu energiju na robustan, bezbedan i praktičan način, sve bi se promenilo iz osnova. Kada bismo u tome uspeli, sve bi bilo moguće.“
