Kamioni

SRBIJA

×

Testovi na sudar i simulacije – umetnost izbegavanja udesa

Od 1969. godine Volvo tim za ispitivanje udesa (ART) je ispitao na hiljade saobraćajnih udesa. U tesnoj saradnji sa odeljenjem firme Volvo Trucks za razvoj proizvoda, tim je došao do vrlo značajnih saznanja – i u razvoju tehničkih rešenja za veću bezbednost i u globalnom širenju bezbednosne filozofije firme Volvo Trucks.
Istraživanje mesta udesa
Nakon izlaska na mesto udesa i pažljivog mapiranja detalja, tim za ispitivanje udesa može da shvati šta se desilo pre udesa i šta je prouzrokovalo povrede prilikom udesa.

Tim za ispitivanje udesa (ART) osnovan je 1969. godine jer je bilo potrebno da se proširi znanje o uzrocima saobraćajnih udesa. Nakon izlaska na mesto udesa i pažljivog mapiranja detalja, kao što su položaj tragova kočenja i trenutak udara, kao i razgovora sa policijom, vozačem i medicinskim osobljem, tim je mogao da shvati šta se tačno desilo pre udesa i šta je prouzrokovalo povrede prilikom udesa.

U to vreme test na sudar je bio jedini način za testiranje robustnosti kamiona, pa su nova saznanja ovog tima o stvarnim udesima pomogla firmi Volvo da razvije klasični Elk Test koji je danas najstroži test na sudar u svetu. Od tada ART ažurira sveobuhvatnu bazu podataka o tipovima udesa koji se koriste kao osnova za računarske simulacije. Međutim, uprkos novim mogućnostima testiranja različitih bezbednosnih funkcija pomoću alatki za računarsko programiranje (CAD) i simulaciju, terenski rad je danas jednako relevantan kao što je bio 1969. godine.

Bezbednost nam je u genima.

„I testovi na sudar i simulacije udesa su nadogradnja određenih standardnih tipova saobraćajnih udesa. Problem je u tome što je stvarnost uvek drugačija. Ne postoje dva potpuno ista udesa“, kaže Piter Vels, šef ART-a. „Na terenu možemo, na primer, da otkrijemo da smo mogli dobro da zaštitimo vozača od određenog tipa povrede tako da umesto nje dođe do drugih tipova oštećenja. Nakon određenog vremena počinjemo da uočavamo trend u određenom smeru. Ako se to desi, menjamo svoje testove na sudar, simulacije i dizajn proizvoda da bismo bolje uskladili najnovije trendove.“ 

Odeljenje za dizajn u firmi Volvo Trucks tesno sarađuje sa Piterom Velsom i njegovim kolegama iz ART-a i ima glavnu ulogu u razvoju proizvoda firme Volvo Trucks. Ovde se projektuje čitavo rešenje na osnovu specifikacija primljenih iz različitih delova organizacije.

„Bezbednost nam je u genima i to se jasno vidi u dizajnu spoljašnjosti i unutrašnjosti naših kabina“, kaže Rikard Orel, rukovodilac za dizajn. „Novi Volvo FH, na primer, ima retrovizore čiji oblik daje najbolji mogući pogled unazad, dopunjujući pri tom vizuelni identitet kamiona. Unutar kabine, svi uglovi su zaobljeni da bi povrede prilikom sudara bile što lakše, a jednostavna instrument tabla ne ometa vozača.“

I Piter Vels i Rikard Orel veruju da je tehnološki razvoj u automobilskom i transportnom sektoru ušao u uzbudljivu fazu. Sve više proizvođača automobila uvodi sisteme aktivne bezbednosti (sisteme koji mogu da pomognu vozaču tako što će da ga upozore o predstojećem udesu i preuzmu kontrolu nad vozilom ako vozač ne reaguje) kao dopunu za tradicionalne pasivne sisteme, kao što su sigurnosni pojasevi i vazdušni jastuci. U toku je i razvoj automatskih funkcija koje treba više da pomognu vozaču i da ograniče posledice zamora i dekoncentracije.

 

„Istovremeno, nije reč samo o novoj tehnologiji. Naše saobraćajno okruženje se sve više komplikuje i povezuje, pa se danas mnogo udesa dešava u gradovima u kojima se stalno povećava broj vozila, pešaka i biciklista. Proizvođač vozila ne može sve sam da uradi. Sve je važnija sveobuhvatna saradnja između različitih učesnika“, kaže Piter Vels.

Sigurnosni pojasevi još uvek spadaju u bezbednosne funkcije koje spasavaju najviše života širom sveta.

Osim što prikuplja i skladišti informacije o raznim udesima i što obezbeđuje da nove razvojne ideje brzo stignu do odgovarajućih ljudi u firmi Volvo Trucks, ART takođe širi poruku firme Volvo o bezbednosti na globalnom nivou. To obuhvata razne aktivnosti – od razgovora o bezbednosti na putu na raznim forumima, do iniciranja saradnje sa istraživačkim institutima širom sveta, kao i sa stručnjacima za planiranje lokalne infrastrukture i donosiocima odluka, kako bi se razvili efikasniji i bezbedniji transportni sistemi. 

 

Osnovni preduslov za postizanje tog cilja je detaljno poznavanje ljudskog ponašanja zato što je ključno rešenje za efikasan sistem to da treba da se suprotstavi ljudskim ograničenjima. U okviru ove oblasti firma Volvo Trucks ima namensko odeljenje – odeljenje za vozačevo okruženje i ljudske faktore – koje, između ostalog, razvija različite interfejse između kamiona i vozača.

„Suština je u prosleđivanju odgovarajućih informacija u odgovarajuće vreme i na odgovarajući način. Vozač bi trebalo da bude u stanju da zadrži koncentraciju, a ne da ga vizuelno ili kognitivno dekoncentrišu informacije na instrument tabli. U idealnom slučaju, osmišljena rešenja bi trebalo da budu efikasna na globalnom nivou. Dobar primer za ovaj sadržajni dizajn je iPhone – fenomen koji će, verujem, biti sve važniji u budućnosti“, kaže Frida Ramde, direktorka odeljenja.

Ona i njen tim dobro koriste bazu podataka ART-a. Ona im omogućava da vide da li neki model udesa mora da se spreči, kao i da testiraju i razvijaju interfejse za komunikaciju čoveka i mašine (HMI) kako bi sprečili razne tipove udesa. Za uzvrat, njihov rad nudi važne ulazne informacije ART-u i odeljenju za dizajniranje proizvoda koji koriste predloge njenog odeljenja za nove HMI tehnologije i njihovo istraživanje o dekoncentraciji i takozvanim prelazima – teškim trenucima kada kontrola nad vozilom prelazi sa čoveka na kamion.

„Uporedo sa uvođenjem sistema aktivne bezbednosti na širem planu, sve je važnije znanje o prelazima. To je jedna uzbudljiva oblast u okviru koje se nove tehnologije trenutno brzo razvijaju. Istovremeno je prikladnost HMI interfejsa vozila i njegova pomoć vozaču nešto što mora temeljno da se testira pre nego što se pojavi na tržištu“, kaže ona. 

Fridu Ramde podržava Piter Vels koji veruje da će biti uočljiv pozitivan razvoj na polju bezbednosti na putu kako se bude uvodilo sve više funkcija za aktivnu bezbednost. Istovremeno, želi da naglasi da aktivne sisteme treba posmatrati kao dopunu za pasivne sisteme, a ne kao zamenu.

„ART je, nažalost, pokazao da se mnogi vozači oslanjaju na sisteme aktivne bezbednosti i da ne vezuju sigurnosne pojaseve. Uprkos činjenici da sigurnosni pojas spada u bezbednosne funkcije koje spasavaju najviše života širom sveta! Jednoga dana u saobraćaju neće dolaziti do udesa, ali taj dan još nije došao. Dok on ne dođe, naš zadatak je da ubedimo svet da su saobraćajne opasnosti podjednako važne kao naša tehnička bezbednosna rešenja“, kaže on.