Kamioni
Kamioni
Poslednjih godina se u transportnoj industriji, u kojoj tradicionalno dominiraju muškarci, sve više žena odlučuje za vožnju kamiona kao profesiju. Novo istraživanje otkriva neka od iskustava, izazova i mogućnosti sa kojima se suočavaju žene vozači kamiona.
Očekuje se da će se globalni manjak veštih vozača kamiona, koji već ograničavaju mnoga transportna preduzeća, znatno pogoršati do 2028. godine. Uključivanje većeg broja žena u industriju kao vozača sve se više vidi kao moguće rešenje krize. U SAD je broj žena vozača kamiona porastao za 88% od 2010. godine. Međutim, čak i u tom slučaju, ovo je i dalje industrija kojom dominiraju muškarci budući da žene čine samo 13,7% vozača. Na drugom mestu je postignut manji napredak jer žene čine samo 4% vozača kamiona u Evropi.
Da bi stekli bolji uvid u to šta žene motiviše da postanu vozači kamiona, kompanija Volvo Trucks je nedavno sprovela istraživanje u deset evropskih država zasnovano na razgovorima sa 231 ženom.
„Ako želimo da budemo uspešni u zapošljavanju i zadržavanju žena u ovoj industriji, moramo da znamo više o njihovim iskustvima i ne smemo da se oslanjamo na stereotipe niti da pretpostavljamo“, kaže Delfin Mori, viša analitičarka tržišta u kompaniji Volvo Trucks.
Prema rezultatima istraživanja, jasno je da mnoge žene vozači smatraju da njihov posao ima mnogo pozitivnih strana. 44% njih misli da je vožnja kamiona korisna za njihovo mentalno zdravlje. Dve trećine ispitanica kaže da može sebe da zamisli u ovoj profesiji tokom čitavog radnog veka i da bi je preporučile drugim ženama. 75% veruje da imaju dobre radne uslove, a 91% kaže da imaju dobre odnose sa drugim vozačima kamiona. A 88% ispitanika oseća ponos zato što je žena u ovoj profesiji.
„Zaista me je iznenadilo koliko vole ovaj posao“, kaže Delfin. „Mnoge žene vozači nisu prisiljene da uđu u ovu industriju iz nužde zato što im je potreban posao: one su odabrale ovu profesiju. Vole da voze i da budu na putu“.
Na pitanje šta vole u svom poslu, najčešće navode vožnju (83% ispitanica), samoću (53%), putovanje i obilazak različitih regiona (51%), samostalnost (47%) i boravak van kancelarije (45%). Na pitanje šta najviše uživa u radu, najpopularniji odgovori su bili vreme vožnje (75%), slušanje muzike/podkasta/audio zapisa (63%), isporuka robe (43%) i razgovor sa drugim vozačima kamiona (41%).
Uprkos mnogo pozitivnih rezultata, istraživanje je takođe ukazalo na neke važne nedostatke u radu. Mnoge ispitanice su navele da imaju problema sa pronalaženjem toaleta (63%) i tuš-kabina (57%) na kamionskim odmorištima, dok je 70% ispitanica imalo problema sa čistoćom raspoloživih toaleta.
Na pitanje šta ne vole u svom poslu, najčešće navedeni činioci su nedostatak poštovanja koje im ukazuju drugi učesnici u saobraćaju i vozači (70%), opasnost i rizik od udesa (53%) i strogi propisi (40%). Dok mnogi smatraju da je posao pozitivan na njihovo mentalno zdravlje, mnogi takođe smatraju da on negativno utiče na njihovo fizičko zdravlje (49%) i njihove lične živote (43%). 31% žena prijavljuje da su izložene seksističkom i misoginističkom ponašanju.
Istraživanje je obuhvatalo i pitanja o dizajnu i ergonomiji kamiona, kao i o bezbednosti i ličnoj sigurnosti na kamionskim odmorištima. Međutim, rezultati pokazuju da to nisu značajni problemi za većinu žena vozača. Dok mnoge žene preduzimaju određene mere predostrožnosti, kao što su kamere i kaiševi na vratima, 70% ispitanica se oseća sigurno ili bezbedno kada noću spavaju u kamionu.
Mnoge žene vozači kamiona ne žele da se drugi prema njima ophode na neki poseban način niti da im se prilagođavaju – samo žele da ih prihvate kao obične vozače kamiona.
U svetlu rezultata istraživanja, Delfin Mori smatra da neki od najvažnijih koraka koje transportne firme mogu da preduzmu jesu obezbeđivanje sigurnih mesta za zaustavljanje kamiona preko noći, obezbeđenje pristupa čistim toaletima tokom smena i opremanje kamiona sigurnosnom opremom kao što su kamere i alarmi. Takođe je važno imati fleksibilno radno vreme kako bi vozači postigli dobru ravnotežu između poslovnog i privatnog života.
„Međutim, treba naglasiti da ove mere neće samo doprineti zadržavanju žena vozača, već će biti od koristi i muškarcima“, kaže Delfin. "U stvari, iz ovog istraživanja sam shvatio da mnoge žene vozači kamiona ne žele specijalne tretmane ili adaptacije – samo žele da ih prihvate kao obične vozače kamiona i da se prema njima ponašaju kao prema svojim muškim kolegama."
Dvadesetdvogodišnja Amanda Gren iz Tomelile u Švedskoj vozi kamion više od godinu dana i njena iskustva su u skladu sa rezultatima istraživanja. Radila je u maloprodaji pre nego što je odlučila da promeni posao. Želela je pristojnu platu, ali ne i da se vrati na studije još 3–4 godine, tako da ju je privukla ideja da postane vozač kamiona. Čak je mogla da se zaposli u lokalnoj transportnom preduzeću Eriksons Åkeri pre nego što je završila obuku vozača.
"Volim slobodu", kaže ona. „Dok sam radila u prodavnici, bila sam pod konstantnim nadzorom šefa i mogla sam da idem na pauzu samo uz njegovu dozvolu. Ali sada mogu da radim onako kako želim. Kao da sam sama sebi šef“.
Dok sam radila u prodavnici, bila sam pod konstantnim nadzorom šefa i mogla sam da idem na pauzu samo uz njegovu dozvolu. Ali sada mogu da radim onako kako želim. Kao da sam sama sebi šef.
Prema njenom iskustvu, dok neki stariji muškarci odmahuju glavom kada je vide za volanom, većina ljudi u industriji prihvata je onakvu kakva je. "Glavna razlika je u tome što kao žena dobijate veliku pomoć čak i ako to ne želite. Ljudi pretpostavljaju da vam je potrebna, a to ume da bude frustrirajuće“.
Da biste saznali više o tome kako je biti žena koja radi u transportnoj industriji, možete da pročitate o Ivoni Bleharčik, ženi vozaču kamiona i transporteru iz Poljske, kao i da pogledate video snimke sa putovanja po Skandinaviji u okviru serijala Volvo Trucking Adventure.