Kamioni
Prvi jutarnji zraci sunca počinju da se pomaljaju preko planinskih vrhova koji okružuju slanu ravnicu. Vetar snažno duva preko beskrajnog prostranstva, a svež hladan vazduh štipa za obraze. Kod nekoga koji je nedavno pristigao razređeni vazduh izaziva laku glavobolju.
„Počeo sam da vozim Volvo kamione ovde sa 14 godina i nikada nisam koristio druge kamione“, kaže Dario Mačaka Kolke dok se penje u kabinu Volvo FH16 kamiona parkiranog ispred njegovog doma u gradiću Kolčaniju.
Salar de Ujuni ili Salar de Tunupa, kako je lokalni Indijanci zovu, nalazi se u provinciji Potosi u zapadnoj Boliviji. Najveća slana ravnica na svetu iste je površine kao Los Anđeles i čine je 10.583 kvadratna kilometra gusto zbijene soli.
Danas Dario utovaruje i transportuje so izvađenu u slanoj ravnici. Pre nego što krene, bira radnike koji će mu pomagati oko utovara. Čeka ih težak radni dan. U veliku poluprikolicu treba utovariti 25 tona soli – rukama, samo uz pomoć običnih lopata. Zato Dario nosi ručak i piće za radnike na utovaru.
„To su Edgar i njegov brat Ivan – i oni su iz ovog grada. Ovde se svi znaju“, kaže Dario dok pristižu dva radnika na utovaru.
Edgar i Ivan se penju na platformu poluprikolice, gde već sedi njihov otac Paulino, koji takođe radi na utovaru.
Nakon svakog drugog putovanja po slanim terenima pažljivo peremo kamione vodom. Zatim ih prskamo uljem i mašću da bismo ih zaštitili tokom sledećih putovanja.
Pre 40.000 godina, čitava ova oblast je bila praistorijsko jezero, a kada se voda povukla, nastala je slana ravnica. So se drobi pod točkovima dok se kamion izvlači na ogroman plato, gde pravi velike osmouglove. Svi tragovi na putu nestaju u beloj praznini, pa se Dario kreće koristeći udaljene planine kao referentne tačke. Izuzetno poznaje okolinu.
„Površinu zapravo čine dva sloja zbijene soli, gornji i donji. Između njih nalazi se sloj blata. Nije opasno voziti se po podlozi od soli, ali se možete naći u nevolji ako skrenete sa standardne rute. Na nekim mestima površina je mekša, pa se kamion može zaglaviti duboko u soli.“
Sunce se podiže iznad horizonta i njegovi zraci se odbijaju od belog terena tako da su naočari za sunce preko potrebne. Dariove neosetljive šake i bore oko očiju svedoče da je celog života naporno radio i da se stalno borio sa nemilosrdnim svetlom. Slana ravnica je Dariovo radno mesto duže od 30 godina.
„Ali, ljudi koji žive ovde su snažni i zdravi. So je dobra za artritis i bolove u zglobovima“, objašnjava Dario uz osmeh.
Tokom svih ovih godina Dario je imao nekoliko Volvo kamiona. Sada ima dva Volvo FH16 kamiona sa 610 KS iz 2006. Sâm je uvezao kamione iz Evrope. Na Dariovom kamionu još uvek možete videti nalepnice prethodnih vlasnika, logističke firme DFDS iz Nemačke.
„Planiram da kupim još jedan Volvo kamion, iz 2008, tokom sledeće godine. Uvešću ga iz Švedske.“
Dario i ostala 23 vozača su članovi zadruge „11. jul“ koja okuplja vozače koji obavljaju domaće i međunarodne transportne zadatke ka ovoj oblasti i od nje. Putevi oko slane ravnice su loši, a razdaljine velike. Zato se slana ravnica koristi kao koridor do provincije Oruro na severu, Kočabambe na severoistoku i susedne države Čile na zapadu.
Kao članovi zadruge, vozači poseduju sopstvene kamione, ali imaju zajedničku administraciju. Članovi dele troškove i dobit.
Za Darija i njegove kolege Volvo kamioni su očigledan izbor – 20 od 23 vozila u zadruzi su Volvo kamioni.
„Zimi ovde bude vrlo hladno i neki drugi kamioni jednostavno ne mogu da startuju. Putevi oko slane ravnice su vrlo teški. Drugi kamioni se tresu do najsitnijih delova i počinju da ispuštaju tečnosti i motori im više ne rade mirno. To se ne dešava sa Volvo kamionima. Oni su čvrsti i dobro podnose ove surove uslove.“
Radni uslovi kamiona su teški pošto so ubrzava rđanje. Dario objašnjava da je njihovo održavanje vrlo zahtevno:
„Nakon svakog drugog putovanja po slanim terenima pažljivo peremo kamione vodom. Zatim ih prskamo uljem i mašću da bismo ih zaštitili tokom sledećih putovanja.“
Svake godine, oko 25.000 tona soli se izvadi iz pustinje Salar de Ujuni. Proces vađenja je jednostavan, ali težak. Od vlažne soli ručno se prave hrpe koje se suše tokom noći pre utovara.
U ovoj oblasti so je dovoljno čvrsta i vožnja teških kamiona ne predstavlja problem; međutim, tamo je mekša... tamo kamioni mogu da utonu u so.
Iznenada, beskrajnu belinu narušavaju siluete u daljini. Nakon nekog vremena, hrpe soli u obliku piramide postaju sve jasnije. Dario zaustavlja kamion, silazi iz njega i objašnjava Edgaru, Ivanu i Paulinu šta treba da se uradi. Prve tri hrpe soli treba utovariti na jednu stranu platforme poluprikolice, a dodatne tri hrpe na drugu, nakon što se kamion zaokrene.
„Važno je utovariti sa obe strane da ne bi došlo do neravnoteže“, objašnjava Dario.
Upire prstom u daljinu.
„U ovoj oblasti so je dovoljno čvrsta i vožnja teških kamiona ne predstavlja problem; međutim, tamo je mekša. Tamo kamioni mogu da utonu u so.“
Sada je slana ravnica suva, ali tokom kišne sezone u letnjim mesecima, susedno jezero Popu plavi i prekriva pustinju slojem vode. Na nekim mestima dubina je do jednog metra.
„Zato pravimo zalihe soli u Kolčaniju pre kiše i utovarujemo je odatle. Ni mi ni radnici na utovaru ne radimo u slanoj ravnici tokom kišne sezone.“
Paulino, Edgar i Ivan bacaju poslednjih nekoliko lopata soli na platformu poluprikolice. Rad je trajao skoro tri sata. Zatim se vraćaju u Kolčani jednim od mnogih turističkih automobila u toj oblasti.
Dario treba da se vrati, ali su on i kamion zarobljeni u peščanoj oluji. Vetar udara iz pravca susednih kamenitih pustinja i pravi peščano smeđe oblake na horizontu. Sitna prašina pada na slanu ravnicu.
Dario sedi u kabini i čeka da se oluja smiri.
„Obično traje najviše jedan sat, a zatim se sama smiruje“, objašnjava Dario. Uključuje radio na kome spiker čita lokalni pregled isprekidanim glasom.
Oluja zaista prolazi i zloslutni oblaci se udaljavaju od slane ravnice dok Dario pokreće motor.
Tehnički podaci: Tegljač Volvo FH16 sa brazilskom poluprikolicom marke Randon. Za dugolinijski transport i teške terete; ovaj kamion iz 2005. godine ima 16,1-litarski redni šestocilindarski motor sa 610 KS i obrtnim momentom od 2800 Nm pri 1.000 o/min do 1.500 o/min.
Način korišćenja: Koristi se za transport boraksa i sumpora iz rudnika u toj oblasti i međunarodni i domaći transport soli iz slane ravnice. Tipičan zadatak traje od 14 do 18 sati. Otprilike 70.000 km godišnje.