Razvoj moderne informacione tehnologije je toliko brz da mnogo toga što se dešava deluje kao naučna fantastika. Zbog toga Per Adamson neprestano razmišlja o budućnosti kao direktor za razvoj strategije i poslovanja u okviru odeljenja za telematske usluge grupacije Volvo.
Frazama kao što su „servisi u oblaku“, „Big Data“ i „Internet of Things“ objašnjava kako koncepti koji su donedavno delovali nestvarno sada postaju stvarnost.
„Pojavom inteligentnih telefona, prednosti tzv. povezivanja su postale očigledne u našem svakodnevnom životu“, kaže on.
Danas se povezivanje podrazumeva. Podaci se šalju u tzv. oblak putem bežičnih mreža gde se skladište, analiziraju i distribuiraju kao internet usluga, čime se stvara dodatna vrednost za različite korisnike.
„Celokupna tehnologija sa integralnim senzorom koja je povezana sa Internetom stvara informacije za korisnike. Oblast u kojoj se informacione tehnologije razvijaju velikom brzinom je automobilska industrija. Danas vozila generišu ogromne količine podataka i dodatna vrednost je sve veća efikasnost naših transportnih rešenja i usluga“, objašnjava Per Adamson.
Zapravo su vozila već sada drugi najveći korisnici podataka na svetu, iza elektronskih uređaja u domaćinstvima.
„Ukoliko su vozila inteligentnija, naši kupci posluju rentabilnije.“
Inteligentna tehnologija se razlikuje od običnih mašina i aparata po iskorišćenju korisničkih informacija.
„Naš krajnji cilj je da naši sistemi podataka budu samopoučni. Na taj način će na osnovu podataka moći da izvode statističke zaključke kako bi se ostvarila maksimalna efikasnost bez komandi korisnika. Jednostavan primer za to je da dobijete gotovu kafu bez uključivanja aparata za kafu. Pošto aparat zna kada želimo kafu i kakvu kafu pijemo, ne moramo čak ni da razmišljamo o uključivanju aparata!“
Oblast u kojoj se informacione tehnologije razvijaju velikom brzinom je automobilska industrija.
Dok nastaje ovaj ekosistem inteligentnih uređaja, kamioni takođe postaju inteligentniji. O tome kako će povezivanje promeniti transportnu industriju, malo toga se zna. Međutim, neka dešavanja je lakše predvideti od drugih.
Hajder Vokil, direktor za kvalitet i radnu efikasnost u firmi Volvo Trucks, ubeđen je da će napredak na polju povezivanja iz korena izmeniti kamionske usluge: „Kada različite komponente kamiona budu mogle da nam saopšte u kakvom su stanju, moći ćemo da sprečimo neplanirane zastoje na potpuno nov način“, kaže on.
Radna efikasnost – raspoloživost kamiona da radi – postaje sve važnija u transportnoj industriji zato što su neplanirani zastoji sve zahtevniji i skuplji. Prema istraživanjima firme Volvo Trucks, trenutno se direktan trošak neplaniranog zastoja procenjuje na oko 1.000 evra za prosečnu evropsku transportnu firmu. Pri tom se ovde misli samo na direktne troškove, kao što su izvlačenje kamiona, popravke i gubitak prihoda od transporta. Indirektne troškove, kao što su uništen teret ili gubitak prihoda zbog narušenog ugleda, još je teže izračunati.
„Sposobnost maksimalnog uvećanja radne efikasnosti igra odlučujuću ulogu u opstanku svake transportne firme. Kamion mora da bude u funkciji da bi transporter zarađivao novac.“
Ovo je glavni motiv firme Volvo Trucks – nijedan Volvo kamion ne bi trebalo da ima neplanirani zastoj. Nedavna studija koju je sproveo tim firme Volvo Trucks za naprednu tehnologiju i istraživanje otkriva da je osam od deset neplaniranih zastoja moglo da se izbegne da je servisiranje bilo učestalije i da se zasnivalo na trenutnom stanju svakog kamiona, a to će povezivanje omogućiti. Poznavanje stanja kamiona u realnom vremenu će omogućiti trenutno održavanje u pravom trenutku, čime će se umanjiti rizik od vrlo skupe naknadne štete zato što jedan neispravan deo može vrlo lako negativno da utiče na druge delove.
„U toku narednih pet godina očekujem da će transportne firme vršiti veći pritisak na proizvođače kamiona da njihova vozila imaju veću radnu efikasnost. Zato Volvo Trucks trenutno sprovodi niz istraživačkih projekata kako bi postigao veću radnu efikasnost za kupce. I jedan neplaniran zastoj je previše. Njegov uticaj na poslovanje transportne firme može biti poguban“, dodaje Hajder Vokil.
Firma Volvo Trucks već koristi telematske funkcije da bi pratila standardno habanje delova kao što su sušači vazduha u kočionom sistemu, akumulatori, kočnice i kvačila.* Međutim, čak i kada bi tehnički svaki deo kamiona mogao da ima svoj senzor, kamion bi bio neprihvatljivo skup. Zato treba pronaći načine za analizu podataka koja će obuhvatiti ceo kamion.
Kada različite komponente kamiona budu mogle da nam saopšte u kakvom su stanju, moći ćemo da sprečimo neplanirane zastoje na potpuno nov način.
Da bi to postigla, Volvo Trucks sprovodi niz istraživačkih projekata u vezi sa povezivanjem. Jedan od njih je In4Uptime kojim upravlja Fredrik Bode iz firme Volvo Group Trucks Technology. Cilj projekta je da se iskoristi što više raspoloživih podataka. Bode objašnjava da postoje tri vrste podataka koji se kombinuju da bi se dijagnostifikovalo i predvidelo stanje kamiona.
„Pre svega, koristimo signale o podacima koje generiše sam kamion. Ti podaci sadrže informacije koje se šalju mreži senzora i kontrolnih jedinica samog kamiona. Zatim koristimo uskladištene podatke drugih kamiona, kao što su servisne istorije iz naših radionica. Na kraju, imamo eksterne podatke koji ne dolaze iz samog kamiona već sa Interneta ili od eksternih dobavljača, kao što su informacije o saobraćaju ili vremenu.“
Proveravamo da li informacije prijavljuju neko odstupanje što ukazuje na to da će ubrzo doći do kvara. Ukoliko otkrijemo da je kamion u boljem stanju od očekivanog, možemo da produžimo servisni interval.
In4Uptime razvija metode sortiranja podataka i identifikovanja odlučujućeg faktora koji je doveo do kvara nekog dela. Ove metode će se na kraju upotrebljavati za razvoj softvera sa modelima i algoritmima koji će predviđati kada nivo habanja zahteva servisiranje kamiona.
„Može se reći da pažljivo osluškujemo kamion jer nam on govori da li će doći do kvara. Kada budemo imali pristup ovakvim informacijama, naši kamioni će biti efikasniji sa ciljem da transportne firme koje voze Volvo kamione zarađuju više novca.“
*Usluge povezivanja koje se pominju u gornjem delu teksta deo su Volvo Zlatnog servisnog ugovora na izabranim tržištima.
[povezivanje]
Osnova za razmenu podataka u većoj meri. Trenutno povezivanje putem inteligentne tehnologije rezultat je bežičnih internet veza.
[big data]
Velike količine podataka koje se sakupljaju u tolikoj meri da ih je teško obrađivati i analizirati pomoću standardnog softvera.
[servis u oblaku]
Internet servis koji skladišti, distribuira i analizira informacije. Podaci se analiziraju pomoću statističkih zaključaka i algoritama koji stvaraju dodatnu vrednost za različite korisnike..
[internet of things]
Mreža povezane opreme. Razmena podataka pomoću mreže „Internet of Things“ povećava vrednost zato što inteligentna oprema može da pruži usluge koje zadovoljavaju potrebe korisnika.