Kamioni

SRBIJA

×

Tamo gde vlada priroda

Putevi na jugozapadu Norveške spadaju u najizazovnije puteve u svetu. Kada vozite vučni voz od 50 tona sa tovarom žive ribe u rezervoarima sa vodom koja se bućka, zadatak postaje izuzetno složen.
Vožnja po jugu Norveške.
Pejzaž na jugozapadu Norveške možda zadivljuje, ali za vozače kamiona je potencijalno opasan ako ne ostanu fokusirani.

„Norveški putevi ne mogu da se porede ni sa jednim drugim. To definitivno nije mesto za maštanje – morate da budete potpuno fokusirani“, kaže prevoznik specijalnih tereta Jarle Tvajten dok netremice posmatra put u oštroj krivini.

U vreme kada je trebalo da počnem da vozim kamion, zanimao me je upravo transport ribe. Kada radim sa živim bićima, mnogo mi je zanimljivije.

Pejzaž kojim se vozi oduzima dah svojom lepotom – to je popularna turistička destinacija sa mnogo planina, vodopada i dubokih fjordova. Ipak, vozača ta lepota može da zavara. Uski i vijugavi putevi su u lošem stanju i postoji velika opasnost od odrona. Tokom jeseni i duge, hladne zime, vreme postaje teško, sa puno kiše, snega i leda, dok tokom leta u krivinama iznenada možete da naiđete na turiste koji fotografišu pejzaž i nemarno stoje nasred puta. Na nekim mestima su putevi toliko uski da dva vozila ne mogu da se mimoiđu, pa je jedino rešenje da se jedno od njih vrati unazad sve do najbližeg odmorišta.

„Neki ljudi se mnogo plaše kada ovuda voze. Ponekad moram da zaustavim kamion da bih usmerio saobraćaj i pomogao ljudima da pomere automobil unazad kako bismo nastavili sa putovanjem. Kada se vozite ovim putevima, morate da pomažete jedni drugima u saobraćaju“, kaže Jarle.

Međutim, on ne voli da zaustavlja svoj Volvo FH16 750 bez preke potrebe. Na njegovoj prikolici se nalaze namenski napravljeni rezervoari sa vodom puni žive ribe koja može da ugine za samo pet minuta ako nije dovoljno pažljiv. Riba je izuzetno dragocena – tovar mladog morskog lista koji trenutno transportuje vredi oko 400.000 evra. Zbog strogih pravila osiguranja i propisa o zaštiti životinja, trenutak nepažnje mogao bi snažno da uzdrma njegovo poslovanje. Osim puta, on mora stalno da nadzire sistem za praćenje pored instrument table koji pokazuje stanje parametara u rezervoarima kao što su nivo kiseonika, pH vrednost i temperatura. To je težak zadatak kojim možete da ovladate nakon dosta vremena, ali je Jarle pravi stručnjak jer već 30 godina transportuje ribu. Tokom prvih pet godina rada u ovoj delatnosti, transportovao je ribu širom Evrope – do Španije, Portugala, Grčke, Šetlandskih ostrva i Škotske. Tako je stekao iskustvo koje mu je pomoglo da proširi transportno poslovanje i da od vozača-transportera postane glavni transporter žive ribe. Već više godina se njegova firma fokusira na Norvešku i Švedsku, gde je jedna od najboljih u svojoj oblasti. Iako sada ima ukupno 10 Volvo kamiona i zapošljava nekoliko drugih vozača, još uvek isporučuje robu. Danas transportuje ribu sve do Rervika u Trendelagu. Da bi stigao tamo, mora da pređe na trajekt koji povezuje Jondal i Tervikbigd, njegovo rodno seoce koje se nalazi pored fjorda Hardanger i u kojem živi ceo život. Dok se približava luci, pokazuje preko fjorda ka kući u kojoj je odrastao i koja se nalazi na samo pet metara od pristaništa.


„Kao mali, obično bih ležao na pristaništu i satima pecao. Moj otac je takođe voleo da peca, pa smo imali ribu za večeru skoro svaki dan. U vreme kada je trebalo da počnem da vozim kamion, zanimao me je upravo transport ribe. Kada radim sa živim bićima, mnogo mi je zanimljivije“, kaže Jarle uz osmeh.

Iako je Tervikbigd seoce, postalo je važna spona zbog trajektne linije do Jondala koji je dobro povezan sa istočnim i južnim delom Norveške. Saobraćaj preko fjorda se dramatično povećao tokom poslednjih nekoliko godina, pa sada čak 25.000–30.000 vozila pređe preko njega svakog meseca. Jarle se vozio ovim trajektom bezbroj puta. 

„Kada vozite ovuda, morate da se prilagođavate putevima i prirodi. Moramo da prelazimo preko fjordova gde god da krenemo i na to smo se navikli. Ponekad moram da se ukrcam na sedam trajekata tokom jedne isporuke“, kaže on dok navozi kamion na trajekt.

Vožnja traje dvadesetak minuta. Dok se iskrcava, sve se više koncentriše jer nastavlja putovanje glavnim putem br. 7 – starim putem koji povezuje Bergen i Oslo. Nije popravljan više godina, pa je pun lošeg katranskog makadama i rupa. Dvadesetak kilometara dalje put postaje sve opasniji jer planina postaje strmija na jednoj strani, dok je fjord iznenada nekoliko stotina metara ispod nje na drugoj strani. Nasip koji razdvaja put od ponora je visok samo pola metra, pa automobil može lako da se prevrne i upadne u vodu. 

„Ovo je opasna deonica puta. Kada vozite ovoliko dugo kao ja, znate kako stvari mogu da pođu po zlu. Nailazio sam na neke smrtonosne udese i viđao mrtve ljude. To bi me nateralo da razmišljam o tome da li bezbedno vozim“, kaže Jarle i dodaje:

„Srećom, zbog tereta koji prevozim moram da vozim defanzivno. Osim toga, nakon svih ovih godina, navikao sam se da vozim po lošim putevima. Ipak, kada sednem u kamion da bih transportovao robu po ovim putevima, poželim da su bezbedniji.“

Servisiranje i održavanje su vrlo važni na ovim putevima. Ako se kamion pokvari, odmah mi treba pomoć jer sam, u suprotnom, u velikoj nevolji.

Iako su putevi izazovni i opasni, Jarle tvrdi da su tehnološka poboljšanja kamiona značajno olakšala njegov posao u odnosu na vreme kada je počeo da posluje sa jednim polovnim Volvo kamionom pre toliko godina. Danas više ne brine pre polaska na put jer zna da mu njegov Volvo FH16 pruža izvanrednu bezbednost i udobnost. Osim toga, on koristi Zlatni servisni ugovor i Volvo Action Service jer se, zbog teških puteva, njegovi kamioni habaju brže nego u ostalom delu Evrope. 

„Servisiranje i održavanje su vrlo važni na ovim putevima. Ako se kamion pokvari, odmah mi treba pomoć jer sam, u suprotnom, u velikoj nevolji. Uvek sam imao dobar odnos sa zaposlenima u firmi Volvo i zato sam joj veran sve vreme“, kaže on dok zaustavlja kamion da bi sačekao da se putnički automobil pomeri unazad kako bi on prošao.


Uskoro će proći najgori deo maršrute, a zatim nastavlja prvo putem br. 50, pa putem br. 52 dok ne stigne do Ote, odakle nastavlja do krajnjeg odredišta – Rervika u Trendelagu. Objašnjava da je današnja vožnja malo neuobičajen zadatak jer većinu njegovih tovara čine mlada smeđa pastrmka i losos koje vozi do velikih norveških ribnjaka. Osim toga, često transportuje morske grgeče, ribe koje jedu parazite i koje farme koriste da se druge ribe ne bi razbolele.

Jarleovo zanimanje za ribu koju transportuje sve je veće kako vreme prolazi i on stalno poboljšava svoje kamione i rezervoare u tesnoj saradnji sa kupcima. Osim što transportuje ribu i vodi firmu, učestvuje u različitim projektima i uključen je u proces razvoja norveškog regulatornog sistema za transport ribe. Njegov normalan radni dan je retko kraći od 12 časova, a može da bude i mnogo duži. Priznaje da su njegova žena i troje dece malo patili zbog toga, ali su se navikli na to da on stalno dugo radi.

„Sada imam 60 godina. Moram da kažem da je bilo mnogo dugih dana i mnogo izazova. Ne bih imao energije da sve to uradim ponovo iz početka. To nije samo posao, već način života. Međutim, uživam sve vreme.“