Danas se većina vlasnika teških električnih kamiona oslanja na opremu za punjenje koja im je dostupna na svojim lokacijama, što ograničava njihov domet. I dok je teoretski moguće da punite električni kamion na stanici za punjenje putničkih automobila, u većini slučajeva, fizički raspored stanice, kao što su prostor za parking i fiksne strukture, to onemogućavaju.
Realnost je da, ako se broj električnih kamiona povećava onoliko koliko je potrebno da se smanje klimatske promene, biće potrebna mnogo veća mreža stanica za punjenje. Dobra vest je da je ovo već da se dešava. Prva javna stanica za teška vozila je otvorena u Geteborgu 2021, a planira se otvaranje još tri. Lanac benzinskih stanica Circle K planira i da otvori javnu stanicu za punjenje električnih kamiona, za koju se očekuje da će početi s radom u 2022.
U julu 2021. grupacija Volvo je potpisala neobavezujući sporazum o zajedničkom projektu za izgradnju javne mreže za punjenje električnih kamiona i autobusa za dugolinijski transport širom Evrope. Zajedno sa uključenim stranama nameravaju da ulože 500 miliona evra kako bi postavili najmanje 1700 zelenih stanica za punjenje vrhunskih performansi i upravljali njima u roku od pet godina od pokretanja zajedničkog projekta.
„Videli smo veliki pomak u samo dve godine, gde mnogi dobavljači koji nisu bili spremni da razgovaraju o stanicama za punjenje kamiona sada su zaista oduševljeni idejom“, kaže Magnus Brobak, direktor sistema za punjenje u kompaniji Volvo Trucks. „To je zato što do nedavno nije bilo poslovnog opravdanja za to. Međutim, sada kada vidimo sve više električnih kamiona na putevima, ulaganje u mreže za punjenje je logičan sledeći korak.“
Saradnja javnog i privatnog sektora
Takođe, postoji i snažan podsticaj iz javnog sektora. EU paket „Fit for 55“ predloženih zakona, koji ima za cilj da se smanji emisija ugljenika za najmanje 55% do 2030, obuhvata mreže za punjenje. Na primer, EU je predstavila predlog Regulative za infrastrukturu za alternativna goriva (Alternative Fuels Infrastructure Regulation – AFIR), koja će od država članica zahtevati značajnija ulaganja u infrastrukturu za punjenje. Pored toga, očekuje se da će nova regulativa za opšte izuzeće iz blokade (General Block Exemption Regulation – GBER) nacionalnim vladama olakšati ulaganje u javnu infrastrukturu za punjenje.
“Ima dosta podsticaja iz privatnog sektora koji osiguravaju prelazak na elektromobilnost, bez obzira na sve“, kaže Magnus. „Međutim, javna podrška, kroz propise i državne subvencije, osiguraće da do te promene dođemo mnogo brže. To je važno budući da zbog klimatskih promena ne možemo da čekamo još 15 godina.“
Uticaj električnih putničkih automobila
U međuvremenu, javna infrastruktura za putničke automobile nastavlja da raste i uprkos zabrinutosti oko kapaciteta električnih mreža, uticaj na električne kamione biće pozitivan. Na kraju, obe vrste vozila koriste isti standard CCS2 za punjenje do 350 kilovati. Ključna razlika je u tome što kamioni zahtevaju visok napon (500–750 volti), što mogu da obezbede sve nove stanice. Osim toga, jedino ograničenje koje sprečava da kamioni koriste stanice za punjenje automobila je fizički prostor oko punjača.
„Dve mreže za punjenje su u sinergiji više nego što su jedna drugoj konkurencija“, objašnjava Magnus. „Mreža putničkih vozila pomaže da se stvori sličan ekosistem, koji obezbeđuje prilagođenu ekonomiju, bolje poznavanje tehnologije, kao i poslovne modele.“
A što je sa prekoračenjem kapaciteta električne mreže? „To će, nesumnjivo, biti problem na nekim mestima, ali je on rešiv. Na kraju krajeva, kao društvo, radimo sa električnim mrežama duže od jednog veka. Jasno je da ćemo morati da počnemo sa pripremama i proširenjem mreže – kao što smo radili već duže od 100 godina. To je izazov koji definitivno možemo da savladamo.“
