Kako funkcioniše vodonična gorivna ćelija?
Vozila sa vodoničnim gorivnim ćelijama rade tako što ga koriste u gorivnoj ćeliji, gde se kombinuje sa kiseonikom i rezultirajuća hemijska reakcija stvara električnu energiju. To je čist proces u kom su jedini nusproizvodi – osim struje – topli vazduh i vodena para.
Na mnogo načina, vodonične gorivne ćelije rade slično kao akumulator, osim što umesto da se redovno pune iz spoljnog izvora, gorivne ćelije generišu električnu energiju direktno, i to će raditi sve dok je vodonik, jedan od najzastupljenijih resursa na zemlji, dostupan. Vozila na vodonik takođe imaju mnoge od istih prednosti elektromobilnosti – nema emisije izduvnih gasova i buka je niska.
Ako se vodonik proizvodi iz obnovljivih izvora, on može da proizvodi veoma niske emisije od proizvodnje do korišćenja. Međutim, prema trenutnoj situaciji, oko 95% proizvedenog vodonika dolazi iz fosilnih goriva, kao što su prirodni gas i nafta. Ovo ima značajan uticaj na ukupni uticaj vodonika na klimu, pa bi više vodonika moralo da se proizvodi iz obnovljivih izvora da bi tehnologija imala bolje ekološke akreditive.
Šta su izazovi i mogućnosti?
Značajna prepreka široj primeni vozila na vodonik je cena proizvodnje gorivnih ćelija, što znači da je vodonik kao izvor goriva otprilike 3-4 puta skuplji od dizela. Postoje i velike praznine u infrastrukturi koja je skupa za izgradnju i danas nema dovoljno vozila na vodonik na putevima da bi ovo bilo profitabilno.
Međutim, ovi izazovi nisu nepremostivi i vodonične gorivne ćelije i dalje nude ogroman potencijal kao čist izvor goriva. Zbog toga, Kina, Japan i Južna Koreja računaju na vodonik, pri čemu je Kina postavila cilj da ima milion vozila na vodonik do 2030. godine, što je značajno povećanje sa sadašnjih 1500. Japan je u međuvremenu postavio svoje ciljeve na 800.000 vozila na putevima otprilike u isto vreme. Ovo ima mnogo smisla za zemlje siromašne resursima poput Japana, gde vodonik može da pruži sve prednosti elektromobilnosti bez dodatnog pritiska na električnu mrežu zemlje.
Mnogi zagovornici vodonične tehnologije veruju da je to održivija alternativa dizel kamionima zahvaljujući većem dometu i kraćem vremenu punjenja goriva. Nedavni eksperimenti sa novim materijalom kao što je mangan hidrid pokazuju da je moguće još više proširiti domet projektovanjem rezervoara koji su manji, jeftiniji i energetski gušći od postojećih tehnologija vodoničnih gorivnih ćelija.
Da li je vodonik gorivo za budućnost?
Dakle, kakva je presuda o vodoniku? Pa, sve dok vodonične gorivne ćelije nude potencijal za prelazak na ekološki transport, verujem da bi to trebalo da bude tehnologija koju nastavljamo da istražujemo i razvijamo.
Kao i kod svake rasprave o alternativnim gorivima, vodonik protiv električnih kamiona ne bi trebalo da se predstavlja kao argument „pobednik uzima sve“. Umesto toga, trebalo bi da razmotrimo prednosti i nedostatke svake alternative i shvatimo da će svako rešenje biti konkurentno za različite operacije, regionalne potrebe i u različitim vremenskim periodima.
Uprkos jasnim troškovima i infrastrukturnim prednostima vozila na akumulator u odnosu na tehnologiju vodoničnih ćelija danas, istina je da ne postoji srebrni metak. Obe tehnologije se suočavaju sa različitim izazovima koji pokrivaju infrastrukturu, prihvatanje lpd kupaca, uticaj na mrežu, zrelost i domet vožnje.
