Kamioni
Kamion izlazi nakon što skrene udesno i ubrzava kretanje duž prave putne deonice ispred sebe. Motor povećava brzinu, a stabla brzo promiču pored prozora na kabini. Vaše telo jasno oseća vibracije koje se prenose sa neravne površine puta. Ništa iznenađujuće – osim što računar simulira sve što čujete, osećate i vidite!
„Osnovna ideja u vezi sa simulatorom je da stvori realan osećaj. Trebalo bi da čujete i osećate sve ono što čujete i osećate kada vozite kamion po običnom putu“, kaže Kristofer Tageson, industrijski doktorand u firmi Volvo Trucks.
Ovaj simulator vožnje, u vlasništvu Švedskog instituta za istraživanje VTI (Švedskog nacionalnog instituta za istraživanje puteva i transporta), smatra se jednim od najnaprednijih na svetu. Aktuelno istraživanje je osmišljeno radi povećanja bezbednosti aktuelnih i budućih vozila. Volvo Trucks je jedan od partnera iz transportnog sektora koji sprovodi istraživanje na simulatoru u cilju razvijanja najbezbednijih kamiona na svetu.
Testovi na sudar su izvanredni i, osim što posmatračima oduzimaju dah, jedan su od najefikasnijih načina za testiranje kapaciteta kamiona tokom sudara; ipak, saobraćajna bezbednost je mnogo više od slomljenih prozora i vetrobranskih stakala i zgužvanog lima.
„Tokom testiranja na sudar možemo da vidimo šta se dešava u samom trenutku udara, ali ne znamo šta se dešava pre toga. Kako znamo da sistemi aktivne bezbednosti ne ometaju vozača u kritičnoj situaciji, već mu zapravo pomažu? Ovde se istražuju ovakva i slična pitanja“, objašnjava Kristofer Tageson.
Osnovna ideja u vezi sa simulatorom je da stvori realan osećaj. Trebalo bi da čujete i osećate sve ono što čujete i osećate kada vozite kamion po običnom putu.
On sedi u sobi za rukovaoca u kojoj više računara evidentira kako test vozači voze putem, kako ga posmatraju i kako se na njemu pozicioniraju. Sakuplja se ogromna količina informacija. Jedna od glavnih prednosti ovog simulatora vožnje, koji predstavlja relativno novu tehnologiju za testiranje, jeste što je sada moguće uključiti vozača u ranoj fazi razvoja novih proizvoda.
„Ranije bismo prvo morali da napravimo sve – puteve, vozila i bezbednosne sisteme – da bismo testirali proizvode i proverili da li sve funkcioniše u praksi. Međutim, sada to možemo istovremeno“, objašnjava Kristofer Tageson.
Drugim rečima, simulator vožnje nam već sada omogućava da testiramo nova vozila u budućim uslovima vožnje. Peter Nilson, još jedan industrijski doktorand u firmi Volvo Trucks, uključen je upravo u jedan takav projekat.
„Aktuelan posao na vozilu i razvoju infrastrukture zasniva se na dugoročnoj perspektivi. Uz pomoć ovog simulatora moguća je vizuelizacija praktično svih putnih uslova, što nam omogućava da optimizujemo ove razvojne procese“, kaže on.
Cilj projekta Petera Nilsona pod nazivom „Bezbedni koridori“ jeste istraživanje načina za pronalaženje bezbednih koridora za duge vučne vozove od 27 do 34 metra.
„Siguran sam da ćemo do 2020–2030. na putevima imati ove duge vučne vozove jer su oni zaista ekološki efikasna alternativa. Do tada ćemo, međutim, morati da pronađemo način da vozačima olakšamo vožnju zato što je tačno pozicioniranje poluprikolica pravi izazov“, objašnjava Peter Nilson.
Dakle, pomoću najsavremenijeg sistema za vozača, u budućnosti će određeno vozilo moći da proračuna svoj bezbedan položaj na putu na osnovu informacija dobijenih na okolnim putevima, signalizacije i drugih vozila.
„Ideja je da ovaj autonomni sistem interveniše i preuzme kontrolu od vozača ako vidi da je vozilo izvan bezbednog koridora. Sada treba da otkrijemo kako da napravimo ovaj prelazak jer je važno da bude prirodan za vozača.“
Nedavno je na simulatoru vožnje obavljen test tokom kojeg je 20 vozača testiralo dva različita autonomna sistema za vožnju. Zatim je od njih traženo da subjektivno ocene koji je sistem bolji. Međutim, pošto iskusni vozač zna bolje od bilo kog drugog kako vozilo treba da se ponaša na putu, Peter Nilson je takođe dozvolio test vozačima da sami provozaju duge vučne vozove.
„Zatim smo snimili i objektivno analizirali kako ovi iskusni vozači voze vozilo od 30 metara na izazovnim putevima. U budućnosti ćemo ovo moći da iskoristimo kao deo osnovne dokumentacije za razvoj bezbednih koridora i osmišljavanje ovog autonomnog sistema.“
Obavljanje testova omogućava najsavremenija tehnologija simulatora. Simulator je postavljen na dve ukrštene šine, što omogućava stvaranje osećaja da se krećete napred i nazad, kao i da skrećete. Kamionska kabina takođe može da se kreće vertikalno. Time se stvara realan doživljaj vožnje po pitanju upravljačkih funkcija i vibracija šasije.
Generisanjem detaljne slike stvarnog ponašanja vozača možemo da identifikujemo potencijal za poboljšanje sopstvenog bezbednosnog sistema.
Osim toga, u kabini se nalazi deset kamera koje snimaju ponašanje vozača. Na vetrobranskom staklu ispred vozača postavljeno je pet vidljivih kamera. One snimaju i registruju sve pokrete očiju vozača pomoću infracrvenog svetla. Tako istraživači mogu tačno da vide gde, kada i koliko često vozač gleda na put ili, na primer, na telefon i GPS (sistem za satelitsku navigaciju).
Pet kamera je dobro sakriveno unutar kabine da vozač ne bi mislio na njih. One evidentiraju sve druge tipične operacije koje vozači obavljaju – od rukovanja volanom do pritiskanja pedale gasa.
Volvo Trucks trenutno vodi još jedan uzbudljiv projekat čiji je cilj da matematički opiše ponašanje vozača, takozvani model vozača. To će se zatim koristiti za ocenjivanje sistema aktivne bezbednosti.
Na simulatoru su testirani sistemi koji su već prisutni na tržištu, kao što je kočioni sistem za vanredne situacije. Jedan po jedan, 46 vozača je selo u simulator ne znajući šta će se dogoditi tokom vožnje. Nakon 30-minutne vožnje simulirana je kritična situacija i aktiviran bezbednosni sistem.
„Ovo nam omogućava da vidimo koliko brzo vozač reaguje na upozorenje, kako se snalazi sa sistemom ili bez njega i da li ima bilo kakve razlike u reakcijama ljudi koji su već stekli neko iskustvo sa ovim sistemom. Generisanjem detaljne slike stvarnog ponašanja vozača možemo da identifikujemo potencijal za poboljšanje sopstvenog bezbednosnog sistema“, kaže Gustav Markula, industrijski doktorand odgovoran za ovaj projekat.
„Meni je kao istraživaču važno da dobijem šansu da se susretnem sa vozačima i čujem šta stvarno misle o našim proizvodima i rešenjima. Mislim da je to ključ uspeha.“